Arhiva emisija

Slobodno srpski sa Zoranom Vodopijom

28.12.2014.
 U 187.emisiji Slobodno srpski gostovao je ambasador Republike Hrvatske na Kosovu Zoran Vodopija. U intervjuu Budimiru Ničiću on je kazao da je Kosovo samo na papiru multietničko, tolerantno i demokratsko društvo, a da je u praksi sutuacija drugačija.  „Ono što se svakodnevno ili s vremena na vreme događa na terenu i prema srpskoj i prema, hrvatskoj i ostalim manjinama, onda bi se moglo reći da se ti zakoni ne sprovode u dovoljnoj meri i da je na međunarodnoj zajednici i na svim državama koje su ovde prisutne da na neki način pomognu kosovskom društvu i kosovskoj administraciji da sprovodi te zakone i olakša i garantuje suživot manjinama“. Po njegovim rečima biće potreno još mnogo vremena  da Kosovo postane mesto pomirenja i tolerancije. “To se neće brzo dogoditi da Kosovo postane mesto pomirenja i tolerancije, ja  obično kažem da je između Kosova i Hrvatske vremenski razmak negde 10 do 12 godina, dakle Kosovo je toliko iza Hrvatske u tom približavanju Evropskoj uniji i uspostavljanju tog nekakvog etničkog suživota i kohabitacije“.  Govoreći o položaju Hrvata na Kosovu on je rekao da je njihov položaj u mnogim segmentima lošiji od ostalih zajednica.  „Primera radi Hrvati su u lošijem položaju čak i od Srba što se tiče medijskog odjeka njihovih problema, jer kad se dogodi da se napadne neki Srbin ili njegova imovina bilo gde na Kosovu, onda to osvane i u kosovskim i u srpskim medijima. Sa druge strane kad se napadne neki hrvat, ili kad mu se poseče šuma ili ugrozi imovina onda toga nema ni u kosovskim niti srpski medijima“.  Vodopija je kazao da je najveći problem Hrvata na Kosovu nezaposlenost, ali da kako je kazao postoje i brojni primeri kršenja ljudskih prava Hrvata kojih na Kosovu ima oko 350 i koji žive u selima Janjevo u opštini Lipljan i Letnica u opštini Vitina.
„Postoji mnogo primera i uglavnom su to neke sitnije, rekao bih provokacije, recimo tradicionalno se na Svetog Nikolu koji je zaštitnik u Janjevu, u tom delu Janjeva gde žive Hrvati isključuje struja, pa često nestaje voda i to su sitni potezi lokalnih moćnika koji uvek imaju neki izgovor, ali to se redovno događa i to je nešto što obeshrabruje tu manjinsku zajednicu u opstanku“. Po rečima ambasadora Hrvatske u Prištini Zorana Vodopije kosovski Hrvati idu u škole koje rade u sistemu Republike Srbije, a takođe se i leče u srpskim  zdravstvenim centrima gde imaju zdravstveno osiguranje. Vodopija je kazao da je pre 1999.godine na Kosovu živelo oko 17000 Hrvata koji su poslednjih 15 godina utočište pronašli u Hrvatskoj. „Večina Hrvata je čini mi se otišla sa Kosova da se ne vrate i to je i moj, kao predstavnika Hrvatske, najveći problem na Kosovu, kako da ubedim  Hrvate da se vrate na Kosovo. Međutim, od kad sam ja ovde, broj Hrvata se nije povećao nego se smanjio i to je trend kod svih manjina u svim državama u regionu. Ljudi se na Kosovo ne vraćaju zato što nemaju ekonomskih uslova da ovde opstanu“, rakao je Vodopija.

 

Komentari posetilaca

Pošaljite svoj komentar



NESA IZ GOTOVUSA | 29.12.2014. 16:20 Srecna nova godina vama i vasim gledaocima zeli vas stalni gledalac Nesa iz Gotovuse.