Arhiva emisija

Slobodno srpski sa Vojislavom Šešeljem

25.01.2015.
 U 189.emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj. U inttervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je Brisleski sporazum nova izdaja vlasti u Beogradu. “Briselski sporazum je napravljen voljom zapadnih sila da bi se, kako oni kažu, reintegrisale srpske opštine u pravni sistem Kosova u celini i tu su Srbi sada potčinjeni vlastima iz Prištine, ranije nisu bili potčinjeni”. “Aleksandar Vučić sad kaže da ne treba na brzinu rešavati problem Kosova, a što to nije rekao pre Briselskog sporazuma, što tada nije rekao ne treba na brzinu, nego treba hladnom glavom. Sad se on setio, kad je dosta toga izgubljeno što se tiče srpske diplomatske pozicije, da kaže da treba hladnom glavom i da se ne sme žuriti”. Šešelj smatra da je pitanje Kosova trebalo “zamrznuti” po kiparskom modelu, dok se ne promeni odnos snaga u svetu. “Po mom mišljenju ako nismo u stanju da sad ostvarimo ono što želimo na Kosovu i Metohiji, trebalo je konflikt zamrznuti. Ne smemo mi da rešavamo taj problem dok su Kosovo i Metohija pod okupacijom. Srbi na Kosovu su lakše živeli dok su postojale srpske opštine, dok su bile samostalne i dok su finansirane iz Srbije, sad će Srbi sa Kosova teže da žive, sad će lakše da žive samo oni koji glume da su predstavnici srpskog naroda u tim pravnim institucijama Kosova”. Predsednik Srpske radikalne stranke je kazao da ništa ne očekuje od buduće platforme koju za Kosovo najavljuje predsednik Srbije Tomislava Nikolić i da je to, kako je kazao, Nikolićeva predstava za javnost. “Jedino sto se Tomislavu Nikoliću mota po glavi je kako da se odbrani od optužbi da je lažirao fakultetsku diploma koju je stekao, a da ni jedan ispit nije polagao i da odbrani fondaciju svoje supruge Dragice Nikolić. Što se platforme za Kosovo tiče tu ne očekujem ništa, to je samo njegova parada za javnost. Ništa ne očekujem od njegove platforme, niti on ima ustavnu nadležnost da to podnosi, niti će to Vlada Srbije njemu prihvatiti onako kako on podnese”. Srbija je po njegovim rečima kad je Kosovo u pitanju pogrešila što nije insistirala na dijalogu sa Albancima odmah nakon donošenja Ustava iz 1990.godine,.“Mislim da bi oni tad prihvatili da im je ponuđen princip jedan čovek jedan glas, bili bi izbori za Autonomnu pokrajinu, ona je tad imala manja ovlašćenja od Ustava iz 1974, 
ali je i dalje imala veoma značajna ovlašćenja i opet bi Albanci bili u većini i u velikom broju opština na Kosovu, ali bi se tražila formula po kojoj bi se usklađivali interesi. Dakle, trebalo je insistirati na dijalogu sa Albancima čim je usvojen Ustav Srbije iz 1990. godine i neprekidno na njemu instirati i ja sam ubeđen da je to moglo da da određene rezultate u određenim okolnostima. Teško je sad govoriti šta bi bilo kad bi bilo, ali zakasnilo se sa tim insistiranjem na dijalogu, jer je to insistiranje ozbiljno počelo tek 1998 godine, ali tad je sve već bilo spremno za pobunu i oni nisu hteli da razgovaraju, iako smo više od deset puta slali svoje delegacije tamo”. Govoreći o počinjenim zločinima na Kosovu Šešelj je kazao da je zločina bilo, ali da je bilo I slučajeva za koje država Srbija nije znala I kao primer naveo hladnjače u kojima su sa Kosova prevožena tela stradalih Albanaca- “Mnogi Albanci koji su stradali u borbama bili su uredno sahranjeni od naših državnih organa, njihovi grobovi su bili obeleženi, svaki leš je bio markiran, a onda je neko naredio da se svi takvi iskopaju, kao i oni koji su ubijeni u krivičnim delima i da se transportuju u unutrašnjost Srbije. Bilo je tu i žena i dece, u to ne sumnjam, ali su mnogi od njih uredno bili sahranjeni, bila je izvršena obdukcija. To nije uradila država Srbija, jer država nije ni znala za to, te leševe je iskopao general policije Vlastimir Đordjevic, za koga su mi Nebojša Pavković i Vladimir Lazarević rekli da je tokom rata tajno putovao u Budimpeštu. Đordjević je i priznao u Hagu taj transport, pa je svaljivao krivicu na pokojnog Vlajka Stojiljkovića tadašnjeg ministra policije, koji nije imao pojma o tome. Dakle, ako je on putovao u Budimpeštu u to vreme, postavlja se pitanje zašto je putovao, jel da ide u centar CIE koji je vodio Vilijem Montgomeri. Šta još stoji iza toga, leševi su transportovani i cela hladnjača je bačena u Dunav. Normalno je da je ona jednog dana morala da ispliva i da se pronađe. Ja kao potrpedsednik Vlade u to vreme, svedočim da ni ja niti bilo ko u Vladi o svemu tome nismo imali pojma, kad su se prve informacije pojavile ja nisam verovao u to, ja sam čak karikirao u svojim izjavama da se to desilo, pa sam mislio da se to desilo posle 5.oktobra, da bi to pripisali Miloševiću. Time je ogromna šteta nateta državi Srbiji i srpskom narodu” Govoreći o Hagu Šešelj je rekao da od njegove, kako je kazao pobede Haškog tribunala, korist ima celo čovečanstvo, a posebnno srpski narod. “Srpski narod ima korist od moje pobede zato što sam sudnicu iskoristio kao političku pozornicu na kojoj sam rasturio mnoge antisrpske predrasude i mnoge lažne optužbe protiv celog srpskog naroda i protiv srpske države”. On je kazao da se u Hagu radilo po različitim kriterijumima kad je u pitanju Kosovo, a što se odnosi na srpske generale i političare I Albance kojima je tamo suđeno.  “Kosovo je u Hagu obrađivano tako što su unapred optužnicom ograničavali domen 
eventualne krivice, što su to sveli na mali broj krivičnih dela. Kad je suđeno Haradinaju i Ljimaju to je ograničeno na nekoliko slučajeva i čak gotovo da je više bilo slučajeva likvidacije i mučenja Albanaca nego Srba, Albanaca koji nisu bili lojalni OVK. E sad šta je tu problem, ja ne mogu da kažem Haradinaj ili Limaj su ubili nekoga, to ja ne mogu da kažem, ali zašto nisu isti kriterijumi prmenjivani za Haradinaja i Ljimaja s jedne strane i Pavkovica, Lazarevića i Šainovića s druge strane, dakle to je taj problem. Jedni imaju jedne, drugi druge kriterijume. Konkretno kod Haradinaja i Ljimaja se išlo do sitnih “crevca” da se dokaže krivica, na primer nema dokaza da je on znao da se u njegovoj zoni odgovornosti nešto desilo i on je oslobođen. S druge strane u srpskom slučaju se uopšte nije dokazivalo da li je neko znao ili nije znao. Imamo slučaj generala Lazarevića, svako krivično delo koje se desilo u njegovoj zoni odgovornosti, a to je celo područje Kosova, za koje je on saznao, ima dokaze da je odmah podnosio inicijativu da vojno istražni organi započnu postupak i u njegovoj presudi mu to priznaje sudsko veće, ali onda postavljaju pitanje, a zašto on nije obustavio operacije dok se to ne rasvetli, pa koja bi to vojska u svetu obustavila operacije zato što su se negde desili zločini”.. On je kazao da je najbolnije što Srbi nisu bili jedinstveni I kompaktni kad je u pitanju Haški tribunal “Ja se divim albanskom narodu i to moram da priznam. Albanski narod je znao da u svojim redovima reguliše pitanje izdaje, a šta je bilo kod nas Srba, kod nas su se prosto takmičili ko će pre da se prijavi Kancelariji Haškog tribunala i da se ponudi da svedoči, da bi dobio određene privilegije, da se odseli u inostranstvo, tamo dobije zaposlenje, sigurno sklonište i tako dalje. S druge strane Albanci su pitanje svedoka tužilastva u svojim redovima znali da reše i novine su pisale o tome, od sumnivih smrti pojedinih svedoka, jer su bili kompaktni, a mi Srbi nismo bili kompaktni. Kod nas je recimo bilo slučajeva da se sudi policijskom generalu i gomila policijskih pukovnika dolazi da svedoči protiv njega, e to je to što je bolno kod nas Srba, što mi nismo bili kompaktni i jedinstveni”rekao je Šešelj..

 

Komentari posetilaca

Pošaljite svoj komentar



Bojan | 25.01.2015. 19:37 Vojvodo dodji sto pre na Vlast da tesko ranjena Srbija konacno stane na noge i da oporavi se ! Ziveo Vojvoda Seselj !!!
MIKI IZ GOTOVUSE | 25.01.2015. 19:52 Pitanje kosmeta moglo je da se resi pocetkom devedesetih godina u vreme raspada bivse Jugoslavije,ali je tadasnji rezim sve vreme to odlagao sve do konacne kapitulacije 1999 godine.