Arhiva emisija

Slobodno srpski sa Gazmenom Salijevićem

04.02.2018.

 U 310. emisiji Slobodno srpski gostovao je predsedavajući Savetodavnog veća za zajednice pri kabinetu predsednika Kosova Gazmen Salijević. U intervjuu Budimiru Ničiću  on je rekao da se civilno društvo na Kosovu pokazalo nezrelim, jer nije na adekvatan način reagovalo na ubistvo lidera Građanske inicijative Sloboda demokratija pravda  Olivera Ivanovića. Posebno je zabrinjavajuće to što, kako kaže, nije bilo reakcija ni od strane srpskih nevladinih organizacija.

 
„To govori o ukupnom stanju društva na Kosovu. Najviše me boli to što mi, kao  ljudi koji smo deo civilnog društva, a pogotovo civilno društvo srpske zajednice, nije izašlo u javnost da makar to osudi. Mislim da nedostaje zrelost u svemu tome. Nije dovoljno baviti se samo  pisanjem projekata i promocijom nečega. Uloga civilnog  društva, bar kako na zapadu funkcioniše,  jeste osuda svakog nasilja i spremnost da podignete glas ne samo za takav jedan događaj, već za svaki drugi događaj koji se dešava. Da  budete spremni, da budete kao cveno svetlo na semaforu koje zaustavlja saobraćaj“.
 
Salijević je kazao da se u poslednjih 10 godina, od proglašenja nezavisnosti Kosova  do danas, gotovo ništa nije promenilo u životu nevećinskih zajednica na Kosovu.
 
„Problemi su još isti, od infrastrukturnih, slobode kretanja, zapošljavanja...Nije  dovoljno samo doneti nešto na papiru, u ovom slučaju nije dovoljno samo doneti deklaraciju o nezavisnosti, nego morate imati adekvatne programe. Za 10 godina na Kosovu što se tiče nevećinskih zajednica nije se puno toga promenilo. Deo odgovornosti za to snose institucije u Prištini zato što one po svojoj političkoj volji i agendi  probleme zajednica stavljaju na poslednje mesto pri rešavanju. Druga stvar je u tome što i neka naša politička volja ili neka naša želja za promenama nije bila istinska. Mislim da u poslednjih 10 godina i civilno društvo iz manjinskih zajednica nije izašlo sa konkretnim idejama - kako da se reše određeni problemi. Nismo izašli sa vizijom kako da se reše problemi na lokalu. Imali smo smenu i političke elite i političkih partija, ali nekako društvo u celini je ostalo nemo na sve to“.
 
Salijević smatra da neće biti istinskih promena i pomirenja među zajednicama sve dok, kako je kazao,  ne pogledamo jedni druge u oči i govorimo bez političkih osećanja.
 
„Moramo da shvatimo da smo vekovima tu jedni pored drugih, da živimo tu jedni pored drugih, da pomirimo komšije, bio to Albanac, Srbin, Rom, Bošnjak ili Turčin. Najveća opasnost trenutno je to što već 18 godina od završetka konflikta mi se i dalje nekako bavimo tom mržnjom, i dalje učimo našu decu da su ovi ovakvi, da su oni onakvi. Ne edukujemo našu decu da je različitost bogatstvo, da je lepo imati Roma za prijatelja, da je lepo imati Albanca za prijatelja, isto obrnuto da je lepo imati Srbina za komšiju, za prijatelja, za kuma, za pobratima. Moramo nekako da vaspitamo drugačije decu. Ono što je jako negativno je i to da danas u nekim kosovskim udžbenicima imate govor mržnje prema Romima i Srbima“.
 
 
 
Romi – najdiskriminisaniji na Kosovu
 
 
 
Govoreći o položaju Roma na Kosovu Salijević je kazao da je ova zajednica u jako teškom položaju i da je jedna od najdiskriminisanijih na Kosovu.
 
„Najveći problemi Roma na Kosovu su  nezaposlenost, obrazovanje i infrastruktura, što su tri povezane stvari. Redosled je takav iz prostog razloga jer tek ako roditelj radi on je u mogućnosti da ekonomski ojača i podrži svoju porodicu. Ukoliko  imate infrastrukturu u mahalama to dete neće ići prljavih pantalona ili prljavih patika ili cipela u školu, nego će ići čistiji, uredniji. To su tri jako važne stvari na koje moraju lokalne samouprave da obrate pažnju. Mi konstantno pokušavamo da podignemo glas, da kažemo da su to goreći problemi. Lokalna vlast mora da shvati da Romi nisu dobri samo za metlu. Postoji ta predrasuda, što je inače diskriminacija,  kada govore često da nema obrazovanih Roma. Na sreću svakako ima obrazovanih Roma, imamo Rome koji studiraju, imamo Rome koji završavaju srednje škole, znači postoji pozitivan pomak, ali lokalne samouprave moraju da imaju ideju, da nas vide kao građane prvog reda i da zajednički rešavamo probleme, a ne kao građane drugog reda“.
 
Salijević je kao negativan primer odnosa lokalnih samouprava prema Romima naveo opštinu Gračanica gde živi oko 10 odsto Roma i opštinu Severna Mitrovica.
 
„U opštini Gračanica trenutno nemate nijednog zaposlenog Roma u opštinskoj administraciji. Opština Mitrovica takođe kao novoformirana opština na severu nema nijednog Roma u administraciji. Imate jednog Roma koji radi u Prizrenu u lokalnoj samoupravi i u Kancelariji za zajednice u opštini Kamenica takođe imate jednog Roma“.
 
Salijević je pohvalio odluku opštine Gračanica što je Romski jezik proglasila službenim jezikom u ovoj opštini, ali je kazao da to u praksi ne funkcionište.
 
„To je marketing.  Znači, neko u opštini Gračanica je uzeo zaduženje da tako kažem da napravi to i hvala im na tome, jer time su zaštitili romski jezik i unapredili opštinu Gračanica. Opština Gračanica je jedina opština i u Evropi gde je romski jezik službeni jezik.  Međutim tamo nema prevodioca za romski jezik.  Sledeći korak jeste da zaposle jednog Roma kao prevodioca“. 
 
Salijević smatra da dugo najavljivana Zajednica Srpskih opština neće doneti ništa dobro ni Srbima, ni Romima na Kosovu
 
„To je kao bajka, pričamo o nečemu što ne postoji, nemamo dodirnih tačaka, nemamo temelj, nemamo realnu sliku o tome i moje lično mišljene je da ta Zajednica srpskih opština neće doneti ništa dobro. Mi već imamo lokalne samouprave, već imamo sistem koji postoji, koji je funkcionalan već 10 godina od kada postoje te lokalne samouprave i dodatni mehanizam bi samo optretio postojeći mehanizam i  ja stvarno ne vidim šta će bilo ko dobiti više tom ZSO od onoga što sada postoji i od onoga što danas funkcioniše“, rekao je Gazmen Salijević u emisiji Slobodno srpski.

Komentari posetilaca

Pošaljite svoj komentar