Arhiva emisija

Slobodno srpski sa Bodom Veberom

30.09.2018.

 U 339. emisiji Slobodno srpski gostovao je analitičar i viši saradnik berlinskog Saveta za politiku demokratizacije Bodo Veber. U intervjuu Budimiru NIčiću on je konstatovao da je je dijalog posle 2014.godine zapao u krizu, što je doživelo eskalaciju ovog leta, u čemu vidi neku

vrstu slabosti Evropske unije u vidu, kako je rekao, davanja manevarskog prostora koji je korišćen za  odlaganje implementacije sporazuma i igru bacanja odgovornosti jednih na druge da se ne bi morale te obaveze ispuniti.
 
“Nisam sasvim siguran da gospođa Mogerini u poslednje dve tri godine, pogotovo poslednjih godinu dana, zaista razume svoju ulogu u tome. Nažalost, moram reći, da krivicu za krizu dijaloga snose i pojedinačni akteri, kao što je Nemačka. Dijalog nikada nije bio ono što se sad “fura” kao na izgled lak izlaz da se dve strane dogovore i da Evropska unija samo posreduje, da nema svoje principe, mehanizme i svoje političke stavove na kojima mora počivati taj dijalog. Takvih pregovora je bio i ranije u Rambujeu, Ahtisari itd. Upravo iz naučenih lekcija i neuspelih pokušaja trebalo je shvatiti da rešavanje statusnog pitanja kompromisom, bez ikakvih demokratskih evropskih principa, ne može voditi do nekih održivih rešenja. On će ili voditi do suda koji neće dovesti strane do dogovora ili do nekog dogovora koji počiva na određenim interesima koji nisu u interesu ni stabilnih država, ni stabilnih bilateralnih odnosa na osnovu interesa. Ono što je najbitnije su bili i ostali principi  i ostale vrednosti Evropske unije: demokratija, vladavina prava, tržišna ekonomija”.
 
U vezi sa nastavkom Briselskog dijaloga, Veber kaže da će trebati neko vreme da bi se razgovori vratili na nivo sa kog se krenulo 2013.godine.
 
“Ideja o podeli ili razmeni teritorija počela je da udara u zid, što je dobro za ljude na Kosovu i Srbiji. Verovatno će trebati još malo vremena da sve tri strane koje su uključene u pregovore shvate da taj pravac ne vodi nikuda. Potrebno je jedno ozbiljno pripremno resetovanje za pregovore koje će vratiti razgovore u dijalog oko konačnog sporazuma, u onaj prvobitni okvir iz kojeg se krenulo 2013.godine”.
 
Prvo status, onda garancije za dobar život
 
Veber ukazuje na to da bi ozbiljnim dogovorom, kojim bi se rešio statusni konflikt, došlo do uspostavljanja normalne saradne između Srbije i Kosova, na osnovu čega bi se stvorio institucionalni mehanizam i garancije za normalan i dobar život i kraj emigracije srpske zajednice na Kosovu. Tako bi se  spustile tenzije između albanske i srpske zajednice na Kosovu i otpočela faza za proces dugotrajne i održive demokratizacije.
 
“Sa druge strane, ne treba zaboraviti da tu postoji i vremenski pritisak. Dijalog je deo pregovoračkog okvira Srbije sa Evropskom unijom i Ima to poglavlje 35 koje kaže da ako tu nema napretka kao što je isti slučaj sa  dva poglavlja o vladavini prava, onda se može ili mora čak zamrznuti čitav pregovarački proces”.
 
Veber ocenjuje da je ulaskom u dijalog sa Prištinom, Beograd na neki način priznao nezavisnost Kosova.
 
“Nemojmo se lagati. Mada u Briselskom sporazumu nije stajao pojam Republika Kosovo tu je potpisano da će se integrisati sudstvo, policija i opštinske institucije na severu u kosovski pravni institucionalni okvir, a koji je to okvir, to je okvir Republike Kosovo. Prema tome, tu se ne trebamo lagati. Podsetiću vas da ima puno zanimljivih pregovaračkih okvira Evropske unije sa Srbijom za pretpristupne okvire koji nisu bili razlog da Vlada Srbije odustane od evropskih integracija. Naravno. Ima jedan član koji de facto kaže, mada diplomatskim jezikom malo uokvireno, da u pregovorima kroz prva 34 poglavlja, praktično ispada teritorija Kosova iz institucija država Srbije. To tamo stoji. To Vlada Srbije nikad nije obznanila svojim građanima, to krije još od 2015.godine. To vam je, možda, još više od Briselskog sporazuma pokazalo da za Vladu Srbije od 2013.godine, od kada je ušla u dijalog, Kosovo uopšte nije deo Srbije”.
 
ZSO: Puno mitologizacije, malo konretnog
 
Po njegovom mišljenju i priča o Zajednici srpskih opština je i za albansku, i srpsku stranu puna mitologizacije i ideologizacije, što je slična rasprava kao i u slučaju razmene teritorija, bez da se pruže konkretni odgovori šta će Zajednica značiti za život srba na Kosovu.
 
“Je l ste videli da li su i jedna ili druga strana objasnile šta je konkretna korist za jednu zajednicu od deset opština, šest na jugu – četiri na severu, gde  Srbi nemaju uvek iste interese na severu i na jugu, što je logično potpuno. Šta konkretno znači da će imati izvršna ovlašćenja nad određenim opštinskim funkcijama, šta to konrektno znači za konkretan život, materijalne interesa Srba, šta šteti kosovskoj državi i šta koristi Srbima. Nažalost, taj dijalog ti pregovori o suštinskim pitanjima koji su bili početak i okvir i pravac dijaloga u početku,  nažalost potpuno je izgubljeno i bojim se da je ta priča o teritoriji, koja je opet teritorija bez ljudi, nije o ljudima, nego o teritorija, opet ideološki samo nastavak te ideologizacije  spora oko zajednica”.
 
Kosovo i Srbija – nedovršene države
 
Kosovo je, po mišljenju Boda Vebera, nedovršena država sa svim problemima u vezi sa međunarodnim subjektivitetom i teritorijalnim integritetom koji se onda direktno odražava na unutrašnje uređenje. Ističe da nedovršene države ne mogu biti dovršene demokratije. “Međutim, uvek zaboravimo da je i Srbija nedovršena država. Ni Srbija nije suverena ako prihvatimo realnost da je Kosovo de facto otišlo iz Srbije, onda i Srbija nije ni suverena niti ima teritorijalni integritet”.
 
“U razgovoru sa građanima se vidi da postoji vanpravni, duplo pravni međuprostor,  vrlo specifičan i čudan.  Jadan je život ljudi u tom međuprostoru u kojem se prožimaju dve nedovršene države”, rekao je analitičar i viši saradnik berlinskog Saveta za politiku demokratizacije Bodo Veber i dodao da se u takvoj situaciji nije dobro snašla ni Međunarodna zajednica koja već 20 godina pomaže građane Kosova.
 
Rezultati Euleksa vrlo skromni
 
“Nažalost, misija Euleksa, u koju su Srbi i Albanci polagali najviše nade, možda najviše izražava te nedoslednosti na jednoj strani i pokušaj uvođenja nekih demokratiskih prava, vladavine prava i standarda pri rešavanju statusnog pitanja, Bez rešavanja statusnog pitanja taj redosled je nemoguć... Rezultati Euleksa su vrlo skromi, ali da nije bilo Euleksa verovatno bi bilo još manje rezultata”.
 
Veber podseća da postoje i drugi problemi u vezi sa efektivnošću međunarodne zajednice, pre svega Euleksa, na Kosovu, a tiču se davanja saglasnosti lokalnih institucija u pogledu mandata međunarodnih organizacija.
 
“izvršni mandat međunarodne zajednice podazumeva da bi trebalo da uvede red, da sudi kriminalcima i političkom kriminalu, pri čemu se mora ići preko državnih institucija Kosova, ne Saveta bezbednosti, konkretno preko vlade Kosova i predsednika da bi EULEKS radio. Kako ćete suditi nekim ljudima koji su možda radili u vladi zbog korupcije, kad vama treba da se svake dve godine produži mandat Euleksa. Mislim da briselske institucije koje su upravljale tom misijom nisu bile dostižne tim izazovima”, rekao je Bodo Veber gostujući u emisiji Slobodno srpski.
 

Komentari posetilaca

Pošaljite svoj komentar