Arhiva emisija

Slobodno srpski sa Fatmirom Šeholijem

21.10.2018.

 U 342.emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa Fatmir Šeholi. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je inicijativa o korekciji granica kao rešenju konflikta između Beograda i Prištine i normalizacije odnosa i dalje aktuelna, bez obzira na protivljenja pojedinih kosovskih stranaka i političara.

 
„Haradinaj je bio protiv korekcija granica i sa Crnom Gorom, ali je na kraju prihvatio. Ideju o korekciji granica je Tači definitivno izbacio u javnost. Nikad Tači nije uradio nešto da se na kraju nije ostvarilo, a ja pratim njegov politički razvoj od 1999. godine i u Rambujeu, i u Beču, i kada je proglašena nezavisnost i sada. Ja sam na jednoj albanskoj televiziji rekao da ispada da mi moramo da ga slušamo, zato što, šta god je rekao, on je sve ispunio, mada je nama to u nekom trenutku izgledalo nemoguće“.
 
Zbog tanke podrške koju Vlada Ramuša Haradinaja, koju je nazvao „manjinskom“, Šeholi ne isključuje nove vanredne parlamentarne izbore.
 
„I s obzirom da je takva situacija da kada ima takvih dijamentranih stavova u narodu onda ili treba da se sedne da se razgovara o dijalogu Kosovo - Sbija ili moraće novi izbori, drugog alternativnog rešenja nema“.
 
Za takvo stanje na političkoj sceni kriva je Srpska lista i njeni nejasni potezi kao partnera vladajuće koalicije, ocenjuje Šeholi.
 
„Zbog toga što zavisite  od 10 srpskih poslanika mi smo došli u ovu situaciju u kojoj smo sada, niti imaš većinu, niti nemaš, niti znaš da li ćes sutra nastaviti sa pogramom ili ćemo da razmišljamo o izborima, zato što se ona tako ponaša“.
 
Šeholi se pita koji su dosadašnji učinci aktuelne vlade.
 
„Nijedno priznanje Kosova nemamo za ovu godinu. Znači, to je katastrofalno stanje u tom aspektu...“, kaže Šeholi i dodaje da su očekivanja građana od ove vlade bila velika koja je u predizbornoj kampanji obećavala da će poteći med i mleko.
 
Nema vizne liberalizacije zbog uplitanja u pravosuđe
 
Kao jednu od najpozitivnijih stvari tokom mandata Vlade Ramuša Haradinaja, direktor Insituta za afirmaciju međuetničkih odnosa u Prištini navodi zeleno svetlo Evropskog parlamenta u vezi sa viznom liberalizacijom za građane Kosova, ali da ne treba da čudi što se ona još nije desila.
 
„Imamo malo problema i zastoj zbog nečega što se zove nezavisno pravosuđe. Nadgledaju nas svaki dan, bez obzira što su nam dali neko poluzeleno svetlo za viznu liberalizaciju. Moguće da smo mi dva koraka nazad, zato što borba protiv organzovanog kriminala, borba protiv korupcije nije dala očekivane rezultate i zbog uplitanja u pravosudni sistem, što je katastrofalno stanje. Imamo dvojicu poslanika Albanaca
koji su dobili  po 30 dana zatvora zato što su preko medija pretilii tužiocima. Znate ne može to tako, to gledaju svi... Imamo podignute optužnice i protiv ministara i zamenika ministara... Ja sam veoma skeptičan da ćemo mi dobiti tako brzo  liberalizaciju viza kako se priča. Ako bude za godinu dana, mi treba da slavimo“.
 
Za prodaju imanja Srbi od Albanaca dobili pet milijardi evra
 
Prema istraživanju koje je nedavno obavio Institut za afirmaciju međuetničkih odnosa u Prištini, Srbi su za prodaju svojih imanja od 1999.godine do danas dobili od kosovskih Albanaca više od pet milijardi evra koje su odneli u Srbiju. Podaci su dobijeni preko agencija za promet nekretnina na Kosovu.
 
„Najviše se prodalo imanja u Gračanici, na centralnom Kosovu i prodaje se i dalje, čak u poslednja četiri meseca enormno... Čak 95 odsto ispitanika u opštini Gračanica reklo je našim anketarima da bi prodali koliko  danas “ako mi Albanac plati kako treba”, Znači,  danas bi otišli. Drugo svaki od njih je rekao: “pa ja i nemam šta mnogo ovde da tražim, zato što mi je pola porodice u Srbiji, pola ovde”. Mi smo tačno videli da se nešto dešava u tom smislu da je prodaja još veća nego što je bila, a da povratka nema, niti će ga biti“.
 
Povodom odluke Skupštine opštine Gračanica od pre nešto više od mesec da se pokrene procedura da ta opština ustupi opštini Kosovo Polje oko 100 hektara teritorije, Šeholi, koji je bio i bivši savetnik gradonačelnika Gračanice, prvo Branislava Stojanovića, a potom i Vladete Kostića, kaže da oko toga ima i politike, i biznisa, a takvih inicijativa je bilo i ranije dok je on radio u opštini.
 
„Određeni krugovi iz redova biznismena iz tog dela o kojem se govori, dok sam bio ja šef kabineta kod gospodina Kostića su me zvali. Tadašnji gradonačelnik Vladeta Kostić je rekao da to ne može nikako da se realizuje zato što je paket Ahtisarija odredio granice opština i da je to nemoguće i na tome se stalo... Politike ima zato što Srđan Popović videvši da veliki broj Srba prodaje imovinu u Gračanici, sve je manji i manji broj Srba, onda da umanji malo broj Albanaca ako može, da bude malo manje Albanaca u ovome. To neće moći da prođe, znači evo ja vam ovde tvrdim da ta opcija ne može proći. Oni mogu da potpisuju 100 sporazuma između opština i da ministarstvo lokalne samouprave, koje krši zakon isto, jer nije smelo da prizna tako nešto. Prvo to treba da ide u Skupštinu Kosova, zakon, pa i da ga usvoji  Skupština Kosova kao zakon. Ustavni sud ovo neće dozvoliti... I verovatno je Popović od određenih krugova u Beogradu i sa severa dobio neke signale da ovo radi jer on na svoju glavu ovo nije radio. To Vam tvrdim, znam ga odlično i nikad ovo nije pomenuo u nikakvom razgovoru. Ja ga znam od 1999. godine pa sve do danas i znači nije to njegovo. Ovde ima nešto drugo čime možda i tužilaštvo treba da se bavi“, rekao je Fatmir Šeholi gostujući u emisiji Slobodno srpski.
 
 

Komentari posetilaca

Pošaljite svoj komentar